NAŠA SVAKODNEVNICA
EMANUEL EMANUEL
I.
Putniče
Ako si u prolazu
Ne osvrći se na nered
U domu mom
Svagdanji je tu
Bogolom
Ne pitaj me ništa
Sve ću ti reći
Vidim da gledaš
U nagnutu vrbu
U žile njene napregnute
U ruke moje zategnute
Ne dam da je voda nosi
Lišće joj suzom rosi
Tihano jakosti
Kad bi ti Putniče znao
Kakva je to vrba bila
Bijaše to drvo gledno
Zdravo moćno
Raslo put neba
Danonoćno
Žile je svoje
U kamenu splelo
Voda ga umivala sneno
Sve dok zlom nuđena
Zlom suđena
Bujica nadre
Kožu mu sadre
Ne boj se Putniče
Moje ruke zategnute
Srasla je sa lomnim
Vrbinim krikom
Ne boj se Putniče
Moje noge pokleknute
Užiljena je duboko
Svim mojim bitkom
Kad bi ti Putniče znao
Kakva je to vrba bila
Kakva sam ja stina
Kakva sam ja planina
II.
Putniče
Zaustavi korak
Dom mi je gorak
Tama je pomračala moje sunce
Osluhni vjetar
Osvrni se na pčelu u letu
Skreni metak
Što žuri u metu
Putniče
Ne gledaj u mladu čaplju obnaženu
Sramom
To rana je moja
Trnovača
Začeta divljom gladi
Vidana u čežnji i nadi
Putniče
Moj dom je fortica
Dosluha
Posluha
Neposluha
Otvoreno je grotlo tamnice
Obrašteno mirisom žice
Glasnuto zovom pijetla izdajice
Tko još voli napolice
Putniče
Tu između istoka i zapada
Bujica najprije napada
Zar dijeliti treba
Zvijezde od zvijezda
U nebo gledati bez vida
Jamu kopati bez stida
Putniče
Iza mene su godine plača
Korak do mača
Pa kad ne zgazi me ni čizma
Zar da pogođen budem
Ćorkom metkom
Patriotizma
Putniče
Most kojim gaziš
Skelet je moj
Zamišljena duga zajedništva
Moj izbor
Gazi slobodno
Proći će lom
Molitvom ću satkati
Bogodom
Putniče
U bijeloj košulji dođi
S cvijetom u oku
S uzdignutim rukama
S maslinovim granama
Možda će slijepci progledati
S kaljava puta
Izvući brat brata
Oprati se od blata
Otvoriti raja vrata
Putniče
Nek znaš
Nikad ne će doći vrijeme
Kad pjesnici će sricati
Slova
Koja svi vole
Jer uvijek će biti
U izobilju
Duše gole
III.
Putniče
Pripravan budi
Zlo je s lanca otkinuto
Tijelo Kristovo na raspelo vraćeno
Drvo života osakaćeno
Grk pljesniv kruh izabran
Šiljak koplja lojem namazan
Štit od laži proziran
Kriju se konopci između redaka
Sram se priljepio za kosti predaka
Putniče
Vidiš li međe u ljudi
Na ramenima
To križeve tuđe nose
Ne daj se Putniče zlim putovima
Daljine putove takve odnose
O grabljivice
Naviknute na proždiranja
O vukovi
Naučeni na komadanja
Toliko ste mali u moru života
Kuljaju grijesi
Srlja sramota
Skriven je gled
U duplje očne
Preklop dlanova
Ište molitve sočne
Putniče
Ljudi su ovi pijani
Od vrtnje u krugu
Zaslijepljeni mrakom
Svijaju veliku crnu dugu
Putniče
Nakon vremena
Nakon kostiju krvi i mesa
Nakon okićene jelke od bolnih resa
Zarast će rane
Ožilit će trave
Zemlje će biti
Ožiljke će kriti
Golubica krilit će ptica
Kose će skrivati lica
Maske će skinuti maske
Zrcala će skriti daske
Odnijet će more sinje kukavice
Zvona će taliti rumen nemilice
Brat će se zreli plodovi
Vrbom će obliti novi godovi
Zasjat će rijek kormilarova broda
Nasukani će spoznati strah od voda
Zlo će izgorjeti u plamenu
Spas će se tražiti u amenu
Putniče
To što sja
U mrklini noći
To su naše oči
Oči dva djeteta uboga
Ne vide se
A ne mogu jedno bez drugoga
Raskrižja spremno gaze
Slovo rimsko slušaju i paze
O braći izgubljenoj maštaju
Mole čekaju i praštaju
IV.
Putniče
Ti htio bi u moju kulu
Pripazi se moga malog brata
Davno je zazidao
Ulazna vrata
Primi se za konop
Od jeke
Preleti mirno preko rijeke
Popni se na vrh bedema
Moj prozor je rešetkast
Danima
Brat mi se tim zanima
Putniče
Prošetale su jezika stonoge
Čavlima ljube
I ruke
I noge
Moj brat sve više korača u snu
Zaboravio je čak i lozinku
Od grijeha navale
Kad popusti brana
Skočit će sa nama
Sa stuba srama
Razbit će se staklena slika
Đavolskog lika
Putniče
U kuli mojoj
Stanište je i velikog brata
Zlo mu je tata
Svakoga dana kvari mi
Malog brata
Dariva mu zlatne igračke
Paklena vrata
Putniče
Moju kulu
Od moje muke
Srušit će tvoje ruke
Ja gradit ću kulu novu
Na kamenu golu
Zidat ću svojom rukom
Dobrodošlice
Bez letaka
Bez konopa
Bez žice
Popet ću te Putniče
Na najveći kamen
Poput ptice
Kamen što plamti
A zemlja
Neka zemlje
Nek Sodomu i Gomoru
pamti
Ljubo Krmek